23. маја • Тржишни коментари • 7810 Прегледи • 1 Коментар на Незваничном самиту ЕУ у центру пажње
Лидери 27 земаља које чине Европску унију састаће се у среду у Бриселу како би покушали да пронађу начин да задрже дужничку кризу у Европи од измицања контроли и унапреде радна места и раст. Првобитни састанак је требало да буде неформалан, али са повећањем притиска у еврозони, овај састанак је заузео централно место и постао све важан.
Организација за економску сарадњу и развој упозорила је да 17 земаља које користе евро ризикују да западну у а "тешка рецесија." Извештај је истакао развој догађаја у еврозони као „јединствени највећи негативни ризик са којим се суочава глобална перспектива“ и укључио је следећу злослутну реченицу:
Прилагођавања у еврозони се сада одвијају у окружењу спорог или негативног раста и раздуживања, што доводи до ризика од зачараног круга који укључује високу и растућу државну задуженост, слабе банкарске системе, прекомерну фискалну консолидацију и нижи раст.
Политичке бриге у Грчкој прете да раздвоје еврозону. Трошкови задуживања су већи за најзадуженије владе. Све је већи број извештаја о забринутим штедишама и инвеститорима који извлаче средства из банака које се сматрају слабим. У међувремену, незапосленост расте јер рецесија захвата скоро половину земаља еврозоне.
Последњих неколико година, фискална штедња је била све о чему се у Европи икада говорило. То је имало одређену логику будући да су се владе суочавале са растућим трошковима задуживања на тржиштима обвезница, што је знак да су инвеститори нервозни због величине њихових растућих дефицита. Штедња је имала за циљ да реши ову нервозу смањењем владиних потреба за задуживањем. За људе у Европи, штедња је значила отпуштања и смањење плата за државне раднике, смањену потрошњу на социјалне и социјалне програме и веће порезе и накнаде да би се повећали државни приходи.
Као излаз из овог проблема, економисти и политичари су позвали на мере које би помогле економији једне земље да расте. Нови француски социјалистички председник Франсоа Оланд је предводио оптужбе, инсистирајући током своје кампање да неће потписати европски фискални пакт све док он не укључи мере за промовисање раста.
Дневни ред овог састанка сада се фокусира на раст, еврообвезнице, осигурање депозита у ЕУ и банкарски систем ЕУ. Много другачији план него пре само неколико недеља.
Међутим, питање како произвести раст за Европу је тешко. Немачка, која је предводила притисак на штедњу, инсистира на томе да ће раст бити производ тешких реформи, попут оних које је предузела да либерализује своју економију пре више од једне деценије. Други кажу да ће таквим реформама требати неко време да уроде плодом и да је потребно више да се уради управо сада—као што је продужење рока за циљеве дефицита и померање повећања плата.
Очекује се да ће лидери на самиту одржаном у среду у Бриселу — попут челника водећих светских економија на састанку Г8 у Кемп Дејвиду прошлог викенда — газити танку линију између разговора о начинима промовисања раста и придржавања обавеза у погледу балансирања буџета.
Идеју пројектних обвезница многи политичари и економисти виде као корак ка тзв. „еврообвезнице”— заједнички издате обвезнице које би се могле користити за финансирање било чега и које би на крају могле заменити дуг појединачне земље. Еврообвезнице би заштитиле слабије земље, попут Шпаније и Италије, изолујући их од високих каматних стопа са којима се сада суочавају када прикупљају новац на тржиштима обвезница. Те високе каматне стопе су нулта основа кризе: приморале су Грчку, Ирску и Португал да траже помоћ.
Председник ЕУ Херман ван Ромпеј охрабрио је учеснике у среду да разговарају о „иновативним, или чак контроверзним идејама“. Он је сугерисао да ништа не треба да буде табу и да треба тражити дугорочна решења. Чини се да то указује на разговор о еврообвезницама.
Али Немачка се и даље одлучно противи таквој мери. Високи немачки званичник је у уторак нагласио да упркос притисцима неких других европских земаља, Меркелина влада није ублажила своје противљење.
Проблем са многим решењима на табели је да чак и ако се сва примене, вероватно ће им требати године да доведу до раста. А Европи су потребни бржи одговори.
У том циљу, многи економисти се залажу за већу улогу Европске централне банке — једине институције која је довољно моћна да има непосредан утицај на кризу. Ако би централна монетарна власт у Европи добила моћ да откупљује државне обвезнице, стопе задуживања те владе биле би спуштене на нивое којима је лакше управљати.
кризадугЕврозона
« Преглед тржишта 23. маја 2012 Постоји ли живот за ГБП после ММФ-а? »
Незванични самит ЕУ заузима средишње место
23. маја • Тржишни коментари • 7810 Прегледи • 1 Коментар на Незваничном самиту ЕУ у центру пажње
Лидери 27 земаља које чине Европску унију састаће се у среду у Бриселу како би покушали да пронађу начин да задрже дужничку кризу у Европи од измицања контроли и унапреде радна места и раст. Првобитни састанак је требало да буде неформалан, али са повећањем притиска у еврозони, овај састанак је заузео централно место и постао све важан.
Организација за економску сарадњу и развој упозорила је да 17 земаља које користе евро ризикују да западну у а "тешка рецесија." Извештај је истакао развој догађаја у еврозони као „јединствени највећи негативни ризик са којим се суочава глобална перспектива“ и укључио је следећу злослутну реченицу:
Прилагођавања у еврозони се сада одвијају у окружењу спорог или негативног раста и раздуживања, што доводи до ризика од зачараног круга који укључује високу и растућу државну задуженост, слабе банкарске системе, прекомерну фискалну консолидацију и нижи раст.
Политичке бриге у Грчкој прете да раздвоје еврозону. Трошкови задуживања су већи за најзадуженије владе. Све је већи број извештаја о забринутим штедишама и инвеститорима који извлаче средства из банака које се сматрају слабим. У међувремену, незапосленост расте јер рецесија захвата скоро половину земаља еврозоне.
Последњих неколико година, фискална штедња је била све о чему се у Европи икада говорило. То је имало одређену логику будући да су се владе суочавале са растућим трошковима задуживања на тржиштима обвезница, што је знак да су инвеститори нервозни због величине њихових растућих дефицита. Штедња је имала за циљ да реши ову нервозу смањењем владиних потреба за задуживањем. За људе у Европи, штедња је значила отпуштања и смањење плата за државне раднике, смањену потрошњу на социјалне и социјалне програме и веће порезе и накнаде да би се повећали државни приходи.
Као излаз из овог проблема, економисти и политичари су позвали на мере које би помогле економији једне земље да расте. Нови француски социјалистички председник Франсоа Оланд је предводио оптужбе, инсистирајући током своје кампање да неће потписати европски фискални пакт све док он не укључи мере за промовисање раста.
Дневни ред овог састанка сада се фокусира на раст, еврообвезнице, осигурање депозита у ЕУ и банкарски систем ЕУ. Много другачији план него пре само неколико недеља.
Међутим, питање како произвести раст за Европу је тешко. Немачка, која је предводила притисак на штедњу, инсистира на томе да ће раст бити производ тешких реформи, попут оних које је предузела да либерализује своју економију пре више од једне деценије. Други кажу да ће таквим реформама требати неко време да уроде плодом и да је потребно више да се уради управо сада—као што је продужење рока за циљеве дефицита и померање повећања плата.
Очекује се да ће лидери на самиту одржаном у среду у Бриселу — попут челника водећих светских економија на састанку Г8 у Кемп Дејвиду прошлог викенда — газити танку линију између разговора о начинима промовисања раста и придржавања обавеза у погледу балансирања буџета.
Идеју пројектних обвезница многи политичари и економисти виде као корак ка тзв. „еврообвезнице”— заједнички издате обвезнице које би се могле користити за финансирање било чега и које би на крају могле заменити дуг појединачне земље. Еврообвезнице би заштитиле слабије земље, попут Шпаније и Италије, изолујући их од високих каматних стопа са којима се сада суочавају када прикупљају новац на тржиштима обвезница. Те високе каматне стопе су нулта основа кризе: приморале су Грчку, Ирску и Португал да траже помоћ.
Председник ЕУ Херман ван Ромпеј охрабрио је учеснике у среду да разговарају о „иновативним, или чак контроверзним идејама“. Он је сугерисао да ништа не треба да буде табу и да треба тражити дугорочна решења. Чини се да то указује на разговор о еврообвезницама.
Али Немачка се и даље одлучно противи таквој мери. Високи немачки званичник је у уторак нагласио да упркос притисцима неких других европских земаља, Меркелина влада није ублажила своје противљење.
Проблем са многим решењима на табели је да чак и ако се сва примене, вероватно ће им требати године да доведу до раста. А Европи су потребни бржи одговори.
У том циљу, многи економисти се залажу за већу улогу Европске централне банке — једине институције која је довољно моћна да има непосредан утицај на кризу. Ако би централна монетарна власт у Европи добила моћ да откупљује државне обвезнице, стопе задуживања те владе биле би спуштене на нивое којима је лакше управљати.
кризадугЕврозона
« Преглед тржишта 23. маја 2012 Постоји ли живот за ГБП после ММФ-а? »