Inflacija, inflacija, inflacija”: Evro skočio posle izjava šefa ECB
Evro je u četvrtak značajno poskupeo na deviznom tržištu nakon rezultata sastanka Evropske centralne banke, čije je rukovodstvo prvi put priznalo da je period visoke inflacije premašio prognoze.
Evro je skočio u odnosu na dolar za 0.8% za nešto više od sat vremena nakon što je šefica ECB Kristin Lagard na konferenciji za novinare objavila da je usporavanje inflatornog skoka odloženo za 2022. godinu, a kratkoročno gledano, cene će se nastaviti. да расте.
U 17.20 po moskovskom vremenu, evropska valuta se trgovala na 1.1694 dolara – najviše od kraja septembra, iako se pre sastanka ECB držala ispod 1.16.
„Tema našeg razgovora bila je inflacija, inflacija, inflacija“, ponovila je Lagardova tri puta, odgovarajući na pitanja novinara o sastanku ECB.
Prema njenim rečima, Savet guvernera smatra da je inflatorni skok privremen, iako će trebati duže nego što je predviđeno da se smiri.
Centralna banka evrozone je nakon sastanka ostavila nepromenjene kamatne stope i parametre tržišnih transakcija. Banke će i dalje dobijati likvidnost u evrima uz 0% godišnje i 0.25% – na marginalno kreditiranje. Depozitna stopa po kojoj ECB plasira slobodne rezerve ostaće minus 0.5% godišnje.
ECB-ova „štamparija“, koja je ubacila 4 triliona evra na tržišta od početka pandemije, nastaviće da radi kao i ranije. Međutim, u martu 2022. biće završen ključni program hitnog otkupa imovine PEPP-a sa limitom od 1.85 biliona evra, od čega je 1.49 triliona evra, rekla je Lagardova.
Istovremeno, ECB će nastaviti sa radom u okviru glavnog programa APF, u okviru kojeg su tržišta preplavljena sa 20 milijardi evra mesečno.
Evropska centralna banka se „probudila iz snova“ i „negiranje inflacije“ je u svojim zvaničnim izjavama prešla na uravnoteženiji pristup, kaže Karsten Brzeski, šef makroekonomije u ING-u.
Tržište novca navodi povećanje stope ECB već sledećeg septembra, primećuje Blumberg. I iako je Lagardova otvoreno izjavila da pozicija regulatora ne podrazumeva takve akcije, investitori joj ne veruju: swap kotacije sugerišu povećanje cene zaduživanja za 17 baznih poena do kraja sledeće godine.
Tržište ima o čemu da brine. Nemački podaci objavljeni u četvrtak pokazuju da je indeks potrošačkih cena najveće ekonomije evrozone u oktobru porastao za 4.5 odsto na godišnjem nivou, čime je ponovo zapisan maksimum u 28 godina. Osim toga, nemačke uvozne cene, uključujući gas i naftu, najviše su skočile od 1982. godine, dok je indeks inflatornih zabrinutosti potrošača Evropske komisije dostigao nivo bez presedana već više od 20 godina. Dok ECB nema mnogo posla protiv inflacije, pošto je nemoćna da natera kontejnere da brže plove iz Kine na Zapad i popravi poremećaje u lancu snabdevanja, decembarski sastanak će verovatno doneti preokret politike, rekao je Bžeski: „Ako je Lagardova govorila o „inflaciji, inflaciji, inflaciji“, onda ćemo sledeći put čuti „pooštravanje, pooštravanje, pooštravanje“.
« Sirova nafta pada na najniže vrednosti za dve nedelje, bikovi se i dalje drže Zašto su reklame za kriptovalute samo vrh ledenog brega? »
