Сссххх..шапните тихо, али те "мере штедње" једноставно не раде. Никада то не бисте претпоставили, али тек сада, као што се, на пример, Шпанија претвара у негативни „раст“ и 51.5% њених младих људи је незапослено, велика су и добра ММФ-а, ЕУ, ЕЦБ и Светске банке да доведе у питање „мудрост“ штедње.
Тачно, економска слагалица, за коју би чак и средњошколци који студирају економију могли да схвате да неће успети, не иде. Смањите милионе радних места, смањите јавну потрошњу, а људи или не могу да троше или неће да троше (због дубоко укорењеног страха од финансијске несигурности) и економије оптерећене „строгом“ догмом, коју је с таквом верском ревношћу испоручила војска технократских апаратчики, пронађите рикверц. Дубока рецесија сада је поново на радару за еврозону, чак и ако је 'мала' ствар Грчке наводно решена ове недеље.
Да, никад то нисмо видели, зар не? Поспите догму против раста, попут бацања средстава за уклањање корова на здрав травњак у летњем периоду, а резултат би могао бити контракција. Права забринутост је да су банкарска и политичка елита „виделе да долази“, тачно су знале шта ће се догодити са економијама и подстакле добробит грађана ПИИГС-а ако буду уведене ове строге мере, али оне су следиле као њихова надлежност је био спасити систем, њихов систем, без обзира на цену коју би већина на крају морала да плати генерацијама које долазе.
Упркос сталном крчењу руку и пророчанствима о пропасти од стране наших политичких лидера још у периоду 2008-2009. Године, постојали су и други начини да се монетарни систем поправи без поправљања метода које су западне владе преферирале. Не заборавимо да Азија потенцијални колапс у периоду 2008-2009 још увек назива „западном банкарском кризом“. И као што је многима од нас било тешко да истакнемо да је избегавање велике рецесије у 2008–2009 могло имати непредвиђене последице у виду веће депресије касније.
Доказ о алтернативи јесте и био је Исланд. Вести су готово нестале у вези са тим колико се Исланд добро опоравио и на тако спектакуларан начин с обзиром на релативно кратак временски период који је прошао. Иако исландски доносиоци одлука нису у потпуности дали прст глобалном банкарском систему, (прихватили су помоћ ММФ-а у милионима за разлику од милијарди), они су примили ударце и опоравили се. Њихове банке и, што је још важније, акционари који су преузели ризик, били су потпуно уништени.
Исланд није испразнио своје банке и они бележе раст од 3% (и без икаквих мера штедње), ово је десет пута више од тренутног нивоа „раста“ Шпаније. Сада, док је Исланд био (у што смо тада навели да верујемо) земља у највећем нереду, сигурно њихов опоравак, у тако кратком временском периоду, доказује да спашавање банака; преношење дуга на пореске обвезнике и његово називање државним дугом и наметање мера штедње, уствари је економско самоубиство.
Свакако вреди узети паузу да размотрите невоље Исланда наспрам Шпаније, Грчке, Ирске, Италије и Португалије..ох и Француске. Следи кратка историја кризе и мишљење светишта као што је Јосепх Ситглитз које можете погледати у наставку: „Лекције из исландске економске кризе“, „Исландска криза и опоравак“
Криза на Исланду
Исландска финансијска криза 2008–2009 била је велика текућа економска и политичка криза на Исланду која је укључивала крах све три главне комерцијалне банке у земљи услед потешкоћа у рефинансирању свог краткорочног дуга и смањења депозита у Великој Британији. У односу на величину своје економије, банкарски колапс Исланда највећи је који је трпела било која земља у економској историји.
Финансијска криза на Исланду имала је озбиљне последице по исландску економију. Национална валута је нагло опала у вредности, девизне трансакције су практично биле обустављене недељама, а тржишна капитализација исландске берзе пала је за више од 90%. Као резултат кризе, Исланд је претрпео озбиљну рецесију; бруто домаћи производ државе смањио се реално за 5.5% у првих шест месеци 2009. године. Потпуни трошкови кризе још увек не могу бити утврђени, али већ према проценама премашују 75% БДП-а земље за 2007. годину. Изван Исланда, више од пола милиона депонената (далеко више од целокупне популације Исланда) затекло је своје банковне рачуне услед дипломатских препирки око осигурања депозита. Немачка банка БаиернЛБ суочила се са губицима до 1.5 милијарди евра и морала је да затражи помоћ од немачке савезне владе. Влада острва Ман исплатила је половину својих резерви, што је еквивалентно 7.5% БДП-а острва, за осигурање депозита.
Финансијски положај Исланда се стално поправљао од пада. Чини се да су економска контракција и пораст незапослености ухапшени крајем 2010. године, а раст је кренуо средином 2011. Три главна фактора су била важна у овом погледу ...
Прво, закон о ванредним ситуацијама, који је исландски парламент усвојио у октобру 2008. године, који је служио да умањи утицај финансијске кризе на земљу. Управа за финансијски надзор Исланда користила је законе о ванредним ситуацијама да преузме домаће пословање три највеће банке. Много веће инострано пословање банака отишло је у стечај.
Други важан фактор био је успех станд-би аранжмана ММФ-а у земљи од новембра 2008. СБА укључује три стуба. Први стуб, програм средњорочне фискалне консолидације, који укључује болне мере штедње и значајна повећања пореза. Резултат је био да су дугови централне владе стабилизовани на око 80–90 процената БДП-а. Други стуб је васкрснуће одрживог, али нагло смањеног домаћег банкарског система. Трећи стуб је усвајање контрола капитала и рад на њиховом постепеном укидању како би се успоставиле нормалне финансијске везе са спољним светом. Важан резултат закона о ванредним ситуацијама и СБА је да земља није озбиљно погођена кризом европског државног дуга од 2010. године.
Упркос спорној расправи са Британијом и Холандијом око питања државне гаранције за Ицесаве депозите Ландсбанкија у тим земљама, замјене кредитног стања на исландском државном дугу непрестано су опадале са преко 1000 поена прије пада 2008. године на око 200 поена у јуну 2011. Чињеница да се сада процењује да имовина пропалих филијала Ландсбанки покрива већину потраживања депонената утицала је на ублажавање забринутости због ситуације.
Коначно, трећи главни фактор иза решавања финансијске кризе била је одлука владе Исланда да се пријави за чланство у ЕУ у јулу 2009. године. Један од знакова успеха откривен је када је исландска влада успешно прикупила милијарду долара са емисија обвезница 1. јуна 9. Овај развој догађаја указује на то да су међународни инвеститори пружили влади и новом банкарском систему, са две од три највеће банке које су сада у страним рукама, здравствени рачун.
Јосепх Стиглитз - „Лекције из исландске економске кризе“
Да ли их опоравак Исланда чини правим плакатом за финансијски крах?
30. јануара • Тржишни коментари • 10634 Прегледи • 1 Коментар на Да ли их опоравак Исланда чини правим плакатом за финансијски крах?
Сссххх..шапните тихо, али те "мере штедње" једноставно не раде. Никада то не бисте претпоставили, али тек сада, као што се, на пример, Шпанија претвара у негативни „раст“ и 51.5% њених младих људи је незапослено, велика су и добра ММФ-а, ЕУ, ЕЦБ и Светске банке да доведе у питање „мудрост“ штедње.
Тачно, економска слагалица, за коју би чак и средњошколци који студирају економију могли да схвате да неће успети, не иде. Смањите милионе радних места, смањите јавну потрошњу, а људи или не могу да троше или неће да троше (због дубоко укорењеног страха од финансијске несигурности) и економије оптерећене „строгом“ догмом, коју је с таквом верском ревношћу испоручила војска технократских апаратчики, пронађите рикверц. Дубока рецесија сада је поново на радару за еврозону, чак и ако је 'мала' ствар Грчке наводно решена ове недеље.
Да, никад то нисмо видели, зар не? Поспите догму против раста, попут бацања средстава за уклањање корова на здрав травњак у летњем периоду, а резултат би могао бити контракција. Права забринутост је да су банкарска и политичка елита „виделе да долази“, тачно су знале шта ће се догодити са економијама и подстакле добробит грађана ПИИГС-а ако буду уведене ове строге мере, али оне су следиле као њихова надлежност је био спасити систем, њихов систем, без обзира на цену коју би већина на крају морала да плати генерацијама које долазе.
Упркос сталном крчењу руку и пророчанствима о пропасти од стране наших политичких лидера још у периоду 2008-2009. Године, постојали су и други начини да се монетарни систем поправи без поправљања метода које су западне владе преферирале. Не заборавимо да Азија потенцијални колапс у периоду 2008-2009 још увек назива „западном банкарском кризом“. И као што је многима од нас било тешко да истакнемо да је избегавање велике рецесије у 2008–2009 могло имати непредвиђене последице у виду веће депресије касније.
Доказ о алтернативи јесте и био је Исланд. Вести су готово нестале у вези са тим колико се Исланд добро опоравио и на тако спектакуларан начин с обзиром на релативно кратак временски период који је прошао. Иако исландски доносиоци одлука нису у потпуности дали прст глобалном банкарском систему, (прихватили су помоћ ММФ-а у милионима за разлику од милијарди), они су примили ударце и опоравили се. Њихове банке и, што је још важније, акционари који су преузели ризик, били су потпуно уништени.
Исланд није испразнио своје банке и они бележе раст од 3% (и без икаквих мера штедње), ово је десет пута више од тренутног нивоа „раста“ Шпаније. Сада, док је Исланд био (у што смо тада навели да верујемо) земља у највећем нереду, сигурно њихов опоравак, у тако кратком временском периоду, доказује да спашавање банака; преношење дуга на пореске обвезнике и његово називање државним дугом и наметање мера штедње, уствари је економско самоубиство.
Свакако вреди узети паузу да размотрите невоље Исланда наспрам Шпаније, Грчке, Ирске, Италије и Португалије..ох и Француске. Следи кратка историја кризе и мишљење светишта као што је Јосепх Ситглитз које можете погледати у наставку: „Лекције из исландске економске кризе“, „Исландска криза и опоравак“
Криза на Исланду
Исландска финансијска криза 2008–2009 била је велика текућа економска и политичка криза на Исланду која је укључивала крах све три главне комерцијалне банке у земљи услед потешкоћа у рефинансирању свог краткорочног дуга и смањења депозита у Великој Британији. У односу на величину своје економије, банкарски колапс Исланда највећи је који је трпела било која земља у економској историји.
Финансијска криза на Исланду имала је озбиљне последице по исландску економију. Национална валута је нагло опала у вредности, девизне трансакције су практично биле обустављене недељама, а тржишна капитализација исландске берзе пала је за више од 90%. Као резултат кризе, Исланд је претрпео озбиљну рецесију; бруто домаћи производ државе смањио се реално за 5.5% у првих шест месеци 2009. године. Потпуни трошкови кризе још увек не могу бити утврђени, али већ према проценама премашују 75% БДП-а земље за 2007. годину. Изван Исланда, више од пола милиона депонената (далеко више од целокупне популације Исланда) затекло је своје банковне рачуне услед дипломатских препирки око осигурања депозита. Немачка банка БаиернЛБ суочила се са губицима до 1.5 милијарди евра и морала је да затражи помоћ од немачке савезне владе. Влада острва Ман исплатила је половину својих резерви, што је еквивалентно 7.5% БДП-а острва, за осигурање депозита.
Финансијски положај Исланда се стално поправљао од пада. Чини се да су економска контракција и пораст незапослености ухапшени крајем 2010. године, а раст је кренуо средином 2011. Три главна фактора су била важна у овом погледу ...
Прво, закон о ванредним ситуацијама, који је исландски парламент усвојио у октобру 2008. године, који је служио да умањи утицај финансијске кризе на земљу. Управа за финансијски надзор Исланда користила је законе о ванредним ситуацијама да преузме домаће пословање три највеће банке. Много веће инострано пословање банака отишло је у стечај.
Други важан фактор био је успех станд-би аранжмана ММФ-а у земљи од новембра 2008. СБА укључује три стуба. Први стуб, програм средњорочне фискалне консолидације, који укључује болне мере штедње и значајна повећања пореза. Резултат је био да су дугови централне владе стабилизовани на око 80–90 процената БДП-а. Други стуб је васкрснуће одрживог, али нагло смањеног домаћег банкарског система. Трећи стуб је усвајање контрола капитала и рад на њиховом постепеном укидању како би се успоставиле нормалне финансијске везе са спољним светом. Важан резултат закона о ванредним ситуацијама и СБА је да земља није озбиљно погођена кризом европског државног дуга од 2010. године.
Упркос спорној расправи са Британијом и Холандијом око питања државне гаранције за Ицесаве депозите Ландсбанкија у тим земљама, замјене кредитног стања на исландском државном дугу непрестано су опадале са преко 1000 поена прије пада 2008. године на око 200 поена у јуну 2011. Чињеница да се сада процењује да имовина пропалих филијала Ландсбанки покрива већину потраживања депонената утицала је на ублажавање забринутости због ситуације.
Коначно, трећи главни фактор иза решавања финансијске кризе била је одлука владе Исланда да се пријави за чланство у ЕУ у јулу 2009. године. Један од знакова успеха откривен је када је исландска влада успешно прикупила милијарду долара са емисија обвезница 1. јуна 9. Овај развој догађаја указује на то да су међународни инвеститори пружили влади и новом банкарском систему, са две од три највеће банке које су сада у страним рукама, здравствени рачун.
Јосепх Стиглитз - „Лекције из исландске економске кризе“
ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=ХаЗКСмсВј1г
Исландјосепх стиглитз
« СХИБОР, Да ли ће ово бити кратица десетљећа за девизне трговце? 39% Форек трговаца је профитабилно »